Отворено писмо подршке за ТПАН

КСНУМКС Септембер оф КСНУМКС

Пандемија коронавируса јасно је показала да је хитно потребна већа међународна сарадња како би се решиле све главне претње здрављу и благостању човечанства. Главна међу њима је претња нуклеарним ратом. Данас се чини да се ризик од детонације нуклеарног оружја - било случајно, погрешно или намерно - повећава, недавним размештањем нових врста нуклеарног оружја, напуштањем дугогодишњих споразума о контроли оружја и врло стварне опасности од кибернетичких напада на нуклеарну инфраструктуру. Послушајмо упозорења научника, лекара и других стручњака. Не смемо ходати месечарећи у кризу још већих размера од оне коју смо доживели ове године. 

Није тешко предвидјети како би ратоборна реторика и лоша просудба вођа нуклеарно наоружаних држава могле резултирати несрећом која погађа све нације и све народе. Као бивши председници, бивши министри спољних послова и бивши министри одбране Албаније, Белгије, Канаде, Хрватске, Чешке, Данске, Немачке, Грчке, Мађарске, Исланда, Италије, Јапана, Летоније, Холандије, Норвешке, Пољске, Португалије, Словачке, Словенија, Јужна Кореја, Шпанија и Турска - које све тврде да су заштићене савезничким нуклеарним оружјем - позивају тренутне лидере да заложе за разоружање пре него што буде прекасно. Очигледно полазиште за лидере наших земаља било би да изјаве без резерве да нуклеарно оружје нема легитимну сврху, било војну или стратешку, у светлу 
катастрофалне последице његове употребе по људе и животну средину. Другим речима, наше земље морају одбити сваку улогу коју нуклеарно оружје добија у нашој одбрани. 

Тврдећи да нас нуклеарно оружје штити, промовишемо опасно и погрешно веровање да нуклеарно оружје побољшава безбедност. Уместо да допустимо напредак према свету без нуклеарног оружја, ми га спречавамо и одржавамо нуклеарне опасности, а све у страху да не узнемиримо наше савезнике који се држе овог оружја за масовно уништење. Међутим, пријатељ може и треба да проговори када се други пријатељ упусти у несмотрено понашање које угрожава њихов живот и живот других. 

Јасно је да је у току нова трка у нуклеарном наоружању и хитно је потребна трка за разоружање. Време је да се заувек стави крај ери зависности од нуклеарног оружја. 2017. године 122 земље су предузеле храбар и преко потребан корак у том правцу усвајањем Уговор о забрани нуклеарног оружја, прекретнички светски уговор који нуклеарно оружје ставља на исту правну основу као и 
хемијског и биолошког оружја и успоставља оквир за њихову провериву и неповратну елиминацију. Ускоро ће постати обавезујуће међународно право. 

До данас су се наше земље одлучиле да се не придруже светској већини у подржавању овог споразума, али ово је став који наши лидери морају преиспитати. Не можемо себи приуштити колебање пред овом егзистенцијалном претњом човечанству. Морамо да покажемо храброст и вољу и придружимо се уговору. Као државе потписнице, могли бисмо остати у савезништву са државама нуклеарним оружјем, јер у самом уговору или у нашим односним пактима нема ничега што би то могло спречити. Међутим, били бисмо законски обавезни, никада и ни под којим околностима, да помажемо или подстичемо наше савезнике да користе, прете или да поседују нуклеарно оружје. С обзиром на широку народну подршку разоружања у нашим земљама, ово би била неоспорна и високо хваљена мера. 

Уговор о забрани важно је појачање Уговора о неширењу оружја, који је сада стар пола века и који, иако је био изузетно успешан у сузбијању ширења нуклеарног оружја у више земаља, није успео да успостави универзални табу против поседовање нуклеарног оружја. Пет држава с нуклеарним оружјем које су имале нуклеарно оружје када су преговарали о НПТ-у - Сједињене Државе, Русија, Британија, Француска и Кина - изгледа да то виде као дозволу за задржавање својих нуклеарних снага у вечном трајању. Уместо да се разоружају, они улажу велика средства у надоградњу својих арсенала, са плановима да их задрже дуги низ деценија. Ово је очигледно неприхватљиво. 

Уговор о забрани усвојен 2017. може помоћи у окончању деценија парализе разоружања. То је светионик наде у време таме. Омогућава земљама да се прикључе највишем мултилатералном правилу против нуклеарног оружја и врше међународни притисак да делују. Као што препознаје његова преамбула, ефекти нуклеарног оружја „прелазе националне границе, имају озбиљне последице на опстанак људи, животну средину, друштвено-економски развој, светску економију, сигурност хране и здравље садашњих и будућих генерација. , а имају сразмеран ефекат на жене и девојке, чак и као резултат јонизујућег зрачења.

Са скоро 14.000 нуклеарних оружја лоцираних на десетинама локација широм света и на подморницама које у сваком тренутку патролирају океанима, способност уништавања је ван наше маште. Сви одговорни лидери морају деловати сада како би осигурали да се страхоте 1945. више никада не понове.Пре или касније, наша срећа ће нестати ако не делујемо. Тхе Уговор о забрани нуклеарног оружја поставља темеље за сигурнији свет, ослобођен ове егзистенцијалне претње. Морамо то сада прихватити и радити на томе да се и други придруже. Не постоји лек за нуклеарни рат. Наша једина опција је да то спречимо. 

Ллоид Аквортхи, бивши министар спољних послова Канаде 
Бан Ки-мун, бивши генерални секретар УН-а и бивши министар спољних послова Јужне Кореје 
Јеан-Јацкуес Блаис, бивши канадски министар одбране 
Кјелл Магне Бондевик, бивши премијер и бивши министар спољних послова Норвешке 
Илли Буфи, бивши премијер Албаније 
Јеан Цхретиен, бивши премијер Канаде 
Вилли Цлаес, бивши генерални секретар НАТО-а и бивши министар спољних послова Белгије 
Ерик Дерицке, бивши министар спољних послова Белгије 
Јосцхка Фисцхер, бивши немачки министар спољних послова 
Францо Фраттини, бивши министар спољних послова Италије 
Ингибјорг Солрун Гисладоттир, бивши министар спољних послова Исланда 
Бјøрн Торе Годал, бивши министар спољних послова и бивши министар одбране Норвешке 
Билл Грахам, бивши министар спољних послова и бивши министар одбране Канаде 
Хатоиама Иукио, бивши премијер Јапана 
Тхорбјøрн Јагланд, бивши премијер и бивши министар спољних послова Норвешке 
Љубица Јелушич, бивши министар одбране Словеније 
Талавс Јундзис, бивши министар спољне одбране Летоније 
Јан Каван, бивши министар спољних послова Чешке Републике 
Лодз Крапеж, бивши министар одбране Словеније 
Гиртс Валдис Кристовскис, бивши министар спољних послова и бивши министар одбране Летоније 
Александер Квашњевски, бивши председник Пољске 
Ивес Летерме, бивши премијер и бивши министар спољних послова Белгије 
Енрико Лета, бивши премијер Италије 
Елдбјøрг Лøвер, бивши норвешки министар одбране 
Могенс Ликкетофт, бивши министар спољних послова Данске 
Јохн мццаллум, бивши канадски министар одбране 
Јохн Манлеи, бивши министар спољних послова Канаде 
Реџеп Меидани, бивши председник Албаније 
Здравко Мршић, бивши министар спољних послова Хрватске 
Линда Мурниеце, бивши министар одбране Летоније 
Фатос Нано, бивши премијер Албаније 
Холгер К. Ниелсен, бивши министар спољних послова Данске 
Андрзеј Олецховски, бивши министар спољних послова Пољске 
Кјелд Олесен, бивши министар спољних послова и бивши министар одбране Данске 
Ана Палацио, бивши министар спољних послова Шпаније 
Тхеодорос Пангалос, бивши министар спољних послова Грчке 
Јан Пронк, бивши (вршилац дужности) министра одбране Холандије 
Весна Пусић, бивши хрватски министар иностраних послова 
дариусз Росати, бивши министар спољних послова Пољске 
Рудолф Сцхарпинг, бивши немачки министар одбране 
Јурај Шенк, бивши министар спољних послова Словачке
Нуно Севериано Теикеира, бивши министар одбране Португалије
Јоханна Сигурðардоттир, бивши премијер Исланда 
Оссур Скарпхеðинссон, бивши министар спољних послова Исланда 
Јавиер Солана, бивши генерални секретар НАТО-а и бивши министар спољних послова Шпаније 
Анне-Грете Стрøм-Ерицхсен, бивши норвешки министар одбране 
Ханна Суцхоцка, бивши премијер Пољске 
Сзекерес Имре, бивши мађарски министар одбране 
Танака Макико, бивши министар спољних послова Јапана 
Танака наоки, бивши министар одбране Јапана 
Данило Турк, бивши председник Словеније 
Хикмет Сами Турк, бивши турски министар одбране 
Јохн Н. Турнер, бивши премијер Канаде 
Гуи Верхофстадт, бивши премијер Белгије 
Кнут Воллебӕк, бивши министар спољних послова Норвешке 
Царлос Вестендорп и Хеад, бивши министар спољних послова Шпаније