„Повеља за свет без насиља“ резултат је вишегодишњег рада појединаца и организација које су добиле Нобелову награду за мир. Први нацрт је представљен на Седмом самиту нобеловаца 2006. године, а коначна верзија је одобрена на Осмом самиту у децембру 2007. у Риму. Ставови и предлози су веома слични онима које видимо овде у марту.
КСНУМКС у новембру КСНУМКС-а, током Десетог светског самита одржаног у Берлину, победници Нобелова награда за мир они су промоторима организације представили Повељу за свет без насиља Светски март за мир и ненасиље Они ће дјеловати као изасланици документа као дио њихових напора да повећају глобалну свијест о насиљу. Шило, оснивач универзалног хуманизма и инспирација за Светски марш, говорио је о томе Значење мира и ненасиља у то време.
Писмо за свет без насиља
Насиље је предвидљива болест
Ниједна држава или појединац не може бити сигуран у несигурном свету. Вриједности ненасиља престале су бити алтернатива да би постале потреба, како у намјерама, тако и у мислима и поступцима. Те вредности су изражене у њиховој примени у односима држава, група и појединаца. Уверени смо да ће се придржавањем принципа ненасиља увести цивилизиранији и мирољубивији светски поредак, у којем ће се моћи остварити праведнија и ефикаснија влада, поштујући људско достојанство и светост самог живота.
Наше културе, наше приче и наши појединачни животи су међусобно повезани, а наше акције су међусобно повезане. Данас, као никада раније, верујемо да се суочавамо са истином: наша је заједничка судбина. Та ће судбина бити одређена нашим намерама, нашим одлукама и данашњим поступцима.
Чврсто верујемо да је стварање културе мира и ненасиља племенит и неопходан циљ, чак и ако је то дуг и тежак процес. Потврђивање начела наведених у овој Повељи је корак од виталног значаја за гарантовање опстанка и развоја човечанства и постизање света без насиља. Ми, људи и организације награђени Нобеловом наградом за мир,
Реафирминг нашу посвећеност Универзалној декларацији о људским правима,
Забринути потребу да се стане на крај ширењу насиља на свим нивоима друштва и, изнад свега, пријетњама које глобално угрожавају само постојање човјечанства;
Реафирминг да је слобода мишљења и изражавања у корену демократије и креативности;
Препознавање да се насиље манифестује у многим облицима, као што су оружани сукоб, војна окупација, сиромаштво, економска експлоатација, уништавање животне средине, корупција и предрасуде на основу расе, религије, рода или сексуалне оријентације;
Репаиринг да глорификација насиља, изражена кроз трговину забавом, може допринијети прихватању насиља као нормалног и допустивог стања;
Увјерен да су они који су највише погођени насиљем најслабији и најрањивији;
Узимајући у обзир да мир није само одсуство насиља, већ и присуство правде и благостање народа;
Узимајући у обзир да је неадекватно признавање етничке, културне и верске разноликости са стране држава у корену великог дела насиља које постоји у свету;
Препознавање хитност развоја алтернативног приступа колективној сигурности заснованог на систему у којем ниједна земља или група земаља не би требало да има нуклеарно оружје ради сопствене сигурности;
Свестан да свијет треба ефикасне глобалне механизме и ненасилну праксу превенције и рјешавања сукоба, те да су они најуспјешнији када се усвоје у најранијој могућој фази;
Аффирминг да они са задужењима моћи имају највећу одговорност да окончају насиље, где год се то манифестује, и да га спријечи кад год је то могуће;
Увјерен да принципи ненасиља морају тријумфовати на свим нивоима друштва, као иу односима између држава и појединаца;
Позивамо међународну заједницу да подржи развој сљедећих принципа:
- У међузависном свијету, превенција и престанак оружаних сукоба између држава и унутар држава захтијевају колективну акцију од стране међународне заједнице. Најбољи начин да се осигура сигурност појединих држава је унапређење глобалне људске сигурности. То захтева јачање капацитета за имплементацију система УН и организација регионалне сарадње.
- Да би постигли свијет без насиља, државе морају увијек поштивати владавину права и поштивати своје правне споразуме.
- Неопходно је наставити без даљег одлагања ка верификацији елиминације нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништење. Државе које имају такво оружје морају предузети конкретне кораке ка разоружању и усвојити систем одбране који се не заснива на нуклеарном застрашивању. У исто вријеме, државе морају настојати да консолидирају режим нуклеарног неширења, такођер јачају мултилатералне провјере, штите нуклеарни материјал и проводе разоружање.
- Да би се смањило насиље у друштву, производња и продаја малокалибарског и лаког оружја мора се смањити и строго контролисати на међународном, државном, регионалном и локалном нивоу. Поред тога, мора постојати потпуна и универзална примјена међународних споразума о разоружању, као што је КСНУМКС Уговор о забрани мина, и подршка новим напорима усмјереним на уклањање утјецаја неселективног и активираног оружја. жртве, као што је касетна муниција.
- Тероризам се никада не може оправдати, јер насиље ствара насиље и зато што се никакав терористички акт против цивилног становништва у било којој земљи не може починити у име било којег разлога. Међутим, борба против тероризма не може оправдати кршење људских права, међународног хуманитарног права, норми цивилног друштва и демократије.
- Укидање насиља у породици и породици захтева безусловно поштовање једнакости, слободе, достојанства и права жена, мушкараца и деце од стране свих појединаца и институција државе, религије и цивилно друштво. Таква старатељства морају бити уграђена у локалне и међународне законе и конвенције.
- Сваки појединац и држава дијеле одговорност да спријече насиље над дјецом и младима, који представљају нашу заједничку будућност и нашу најдрагоцјенију имовину, те промовишу образовне могућности, приступ примарној здравственој заштити, особну сигурност, социјалну заштиту и подстицајно окружење које јача ненасиље као начин живота. Образовање у миру, које подстиче ненасиље и наглашавање саосећања као урођеног квалитета људског бића, мора бити битан дио образовних програма на свим нивоима.
- Спречавање конфликата који настају због исцрпљивања природних ресурса и, посебно, извора воде и енергије, захтијева од држава да развију активну улогу и уведу правне системе и моделе посвећене заштити животне средине и да подстакну сузбијање њену потрошњу на основу доступности ресурса и стварних људских потреба
- Позивамо Уједињене нације и њене државе чланице да промовишу смислено признавање етничке, културне и верске различитости. Златно правило ненасилног света је: "Третирајте друге онако како бисте желели да вас третирају."
- Главни политички инструменти потребни за стварање ненасилног свијета су дјелотворне демократске институције и дијалог заснован на достојанству, знању и преданости, који се проводе у погледу равнотеже између странака, и, гдје је то прикладно, имајући на уму и имајући у виду аспекте људског друштва у цјелини и природног окружења у којем живи.
- Све државе, институције и појединци морају подржати напоре у превазилажењу неједнакости у расподјели економских ресурса и рјешавању великих неједнакости које стварају плодно тло за насиље. Разлике у условима живота неизбјежно доводе до недостатка могућности и, у многим случајевима, до губитка наде.
- Цивилно друштво, укључујући бранитеље људских права, пацифисте и еколошке активисте, мора бити препознато и заштићено као битно за изградњу ненасилног свијета, баш као што све владе морају служити својим грађанима, а не супротно. Морају се створити услови да се омогући и охрабри учешће цивилног друштва, посебно жена, у политичким процесима на глобалном, регионалном, националном и локалном нивоу.
- Примјењујући принципе ове Повеље обраћамо се свима нама тако да радимо заједно за праведан и убојит свијет, у којем свако има право да не буде убијен, и истовремено, дужност да не убије никоме
Потписи Повеље за свет без насиља
у поправити све облике насиља, подстичемо научна истраживања у области људске интеракције и дијалога, те позивамо академске, научне и вјерске заједнице да нам помогну у транзицији према ненасилном и не-убојитом друштву. Потпишите Повељу за свијет без насиља
Нобелове награде
- Маиреад Цорриган Магуире
- Његова Светост Далај Лама
- Михаил Горбачов
- Лех Валенса
- Фредерик Виллем Де Клерк
- Надбискуп Десмонд Мпило Туту
- Јоди Виллиамс
- Схирин Ебади
- Мохамед ЕлБарадеи
- Јохн Хуме
- Царлос Филипе Ксименес Бело
- Бетти Виллиамс
- Мухаммад Ианус
- Вангари Маатхаи
- Међународни лекари за превенцију нуклеарног рата
- Црвени крст
- Међународна агенција за атомску енергију
- Комитет америчких пријатеља
- Међународна канцеларија за мир
Присталице повеље:
Институције:
- Баскуе Говернмент
- Општина Каљари, Италија
- Провинција Каљари, Италија
- Општина Вилла Верде (ОР), Италија
- Општина Гроссето, Италија
- Општина Лесигнано де 'Багни (ПР), Италија
- Општина Багно а Риполи (ФИ), Италија
- Општина Цастел Бологнесе (РА), Италија
- Општина Цава Манара (ПВ), Италија
- Општина Фаенза (РА), Италија
Организације:
- Мировни људи, Белфаст, Северна Ирска
- Цоллеттива Мемори Мемори, Ассоциатион
- Хокотехи Мориори Труст, Нови Зеланд
- Свет без ратова и без насиља
- Свјетски центар за хуманистичке студије (ЦМЕХ)
- Заједница (за људски развој), Свјетска федерација
- Конвергенција култура, Светска федерација
- Међународна федерација хуманистичких партија
- Удружење «Цадиз за ненасиље», Шпанија
- Међународна фондација Жене за промену (Уједињено Краљевство, Индија, Израел, Камерун, Нигерија)
- Институт за мир и секуларне студије, Пакистан
- Ассоциатион Ассоцодецха, Мозамбик
- Фондација Аваз, Центар за развојне услуге, Пакистан
- Еурафрица, Мултикултурално удружење, Француска
- Мировне игре УИСП, Италија
- Моебиус Цлуб, Аргентина
- Центро пер ло свилуппо креатива „Данило Долци“, Италија
- Центро Студи ед Еуропеан Инитиативе, Италија
- Глобал Сецурити Институте, УСА
- Группо Емергенци Алто Цасертано, Италија
- Друштво боливијског оригамија, Боливија
- Ил сентиеро дел Дхарма, Италија
- Гоцце ди фратернита, Италија
- Фондација Агуацлара, Венецуела
- Ассоциазионе Лодисолидале, Италија
- Образовање о људским правима и колективни активан превентивни сукоб, Шпанија
- ЕТОИЛЕ.ЦОМ (Агенце Рвандаисе д'Едитион, де Рецхерцхе, де Прессе ет де Цоммуницатион), Руанда
- Омладинска организација за људска права, Италија
- Атхенаеум оф Петаре, Венецуела
- Етичко удружење ЦЕГЕП-а из Шерброка, Квебек, Канада
- Савез приватних установа за бригу о деци, омладини и породици (ФИПАН), Венецуела
- Центар Цоммунаутаире Јеунессе Уние де Парц Ектенсион, Квебек, Канада
- Лекари за опстанак у свету, Канада
- УМОВЕ (Уједињене мајке које се супротстављају насиљу свуда), Канада
- Рагинг Гранниес, Канада
- Ветерани против нуклеарног оружја, Канада
- Трансформативни центар за учење, Универзитет у Торонту, Канада
- Промотори мира и ненасиља, Шпанија
- АЦЛИ (Ассоциазиони Цристиане Лаворатори Италиани), Италија
- Легаутономие Венето, Италија
- Иституто Буддиста Италиано Сока Гаккаи, Италија
- УИСП Лега Назионале Аттивита Субацкуее, Италија
- Цоммиссионе Гиустизиа е Паце ди ЦГП-ЦИМИ, Италија
Приметно:
- Г. Валтер Велтрони, бивши градоначелник Рима, Италија
- Г. Тадатосхи Акиба, председник градоначелника за мир и градоначелник Хирошиме
- Г. Агазио Лоиеро, гувернер регије Калабрија, Италија
- Проф. МС Сваминатхан, бивши председник конференција о пугвашу о науци и светским питањима, Нобелова награда за мир
- Давид Т. Ивес, Институт Алберт Сцхвеитзер
- Јонатхан Гранофф, предсједник Института за глобалну сигурност
- Георге Цлоонеи, глумац
- Дон Цхеадле, глумац
- Боб Гелдоф, певач
- Томас Хирсцх, портпарол хуманизма за Латинску Америку
- Мицхел Уссене, портпарол Африке за хуманизам
- Гиоргио Сцхултзе, портпарол за хуманизам за Европу
- Цхрис Веллс, председник хуманизма за Северну Америку
- Судхир Гандотра, портпарол хуманизма за азијско-пацифичку регију
- Мариа Луиса Цхиофало, саветница општине Пиза, Италија
- Силвиа Амодео, председница Меридион фондације, Аргентина
- Милоуд Реззоуки, председник Удружења АЦОДЕЦ, Мароко
- Ангела Фиорони, регионални секретар Легаутономије Ломбардија, Италија
- Луис Гутиеррез Еспарза, председник Латиноамеричког круга међународних студија (ЛАЦИС), Мексико
- Витторио Агнолетто, бивши члан Европског парламента, Италија
- Лорензо Гуззелони, градоначелник Новате Миланесе (МИ), Италија
- Мохаммад Зиа-ур-Рехман, национални координатор ГЦАП-Пакистан
- Раффаеле Цортеси, председник општине Луго (РА), Италија
- Родриго Царазо, бивши председник Костарике
- Луциа Бурси, градоначелница Маранелла (МО), Италија
- Милослав Влчек, председник Представничког дома Чешке
- Симоне Гамберини, председник општине Цасалеццхио ди Рено (БО), Италија
- Лелла Цоста, глумица, Италија
- Луиса Моргантини, бивша потпредседница Европског парламента, Италија
- Биргитта Јонсдоттир, чланица исландског парламента, председница пријатеља Тибета на Исланду
- Итало Цардосо, Габриел Цхалита, Јосе Олимпио, Јамил Мурад, Куито Формига, Агналдо
- Тимотео, Јоао Антонио, Јулиана Цардосо Алфрединхо Пенна („Парламентарни фронт за пратњу Светског марша за мир и Нао Виоленциа у Сао Паулу”), Бразил
- Катрин Јакобсдоттир, министар образовања, културе и науке, Исланд
- Лоредана Феррара, саветница провинције Прато, Италија
- Али Абу Аввад, мировни активиста кроз ненасиље, Палестина
- Гиованни Гиулиари, саветник општине Вићенца, Италија
- Реми Пагани, градоначелник Женеве, Швајцарска
- Паоло Цеццони, председник општине Вернио (ПО), Италија
- Вивиана Поззебон, певачица, Аргентина
- Мак Делупи, новинар и возач, Аргентина
- Пава Зсолт, градоначелник Печуха, Мађарска
- Гиорги Гемеси, председник општине Годолло, председник локалних власти, Мађарска
- Агуст Еинарссон, ректор Универзитета у Бифросту, Исланд
- Свандис Сваварсдоттир, министар заштите животне средине, Исланд
- Сигмундур Ернир Рунарссон, посланик, Исланд
- Маргрет Триггвадоттир, посланик, Исланд
- Вигдис Хауксдоттир, посланик, Исланд
- Анна Пала Сверрисдоттир, посланица, Исланд
- Тхраинн Бертелссон, посланик, Исланд
- Сигурðур Инги Јоханнессон, посланик, Исланд
- Омар Мар Јонссон, председник општине Судавикурхреппур, Исланд
- Раул Санцхез, секретар за људска права провинције Цордоба, Аргентина
- Емилиано Зербини, музичар, Аргентина
- Амалиа Маффеис, Сервас - Кордоба, Аргентина
- Алмут Сцхмидт, директор Гоетхе института, Кордоба, Аргентина
- Асмундур Фридрикссон, председник општине Гардур, Исланд
- Ингибјорг Еифеллс, директор школе, Геислабаугур, Реикјавик, Исланд
- Аудур Хролфсдоттир, директор школе, Енгидалссколи, Хафнарфјордур, Исланд
- Андреа Оливеро, национални председник компаније Ацли, Италија
- Деннис Ј. Куциницх, члан Конгреса, САД