Писмо за свет без насиља

„Повеља за свет без насиља“ резултат је вишегодишњег рада појединаца и организација које су добиле Нобелову награду за мир. Први нацрт је представљен на Седмом самиту нобеловаца 2006. године, а коначна верзија је одобрена на Осмом самиту у децембру 2007. у Риму. Ставови и предлози су веома слични онима које видимо овде у марту.

КСНУМКС у новембру КСНУМКС-а, током Десетог светског самита одржаног у Берлину, победници Нобелова награда за мир они су промоторима организације представили Повељу за свет без насиља Светски март за мир и ненасиље Они ће дјеловати као изасланици документа као дио њихових напора да повећају глобалну свијест о насиљу. Шило, оснивач универзалног хуманизма и инспирација за Светски марш, говорио је о томе Значење мира и ненасиља у то време.

Писмо за свет без насиља

Насиље је предвидљива болест

Ниједна држава или појединац не може бити сигуран у несигурном свету. Вриједности ненасиља престале су бити алтернатива да би постале потреба, како у намјерама, тако и у мислима и поступцима. Те вредности су изражене у њиховој примени у односима држава, група и појединаца. Уверени смо да ће се придржавањем принципа ненасиља увести цивилизиранији и мирољубивији светски поредак, у којем ће се моћи остварити праведнија и ефикаснија влада, поштујући људско достојанство и светост самог живота.

Наше културе, наше приче и наши појединачни животи су међусобно повезани, а наше акције су међусобно повезане. Данас, као никада раније, верујемо да се суочавамо са истином: наша је заједничка судбина. Та ће судбина бити одређена нашим намерама, нашим одлукама и данашњим поступцима.

Чврсто верујемо да је стварање културе мира и ненасиља племенит и неопходан циљ, чак и ако је то дуг и тежак процес. Потврђивање начела наведених у овој Повељи је корак од виталног значаја за гарантовање опстанка и развоја човечанства и постизање света без насиља. Ми, људи и организације награђени Нобеловом наградом за мир,

Реафирминг нашу посвећеност Универзалној декларацији о људским правима,

Забринути потребу да се стане на крај ширењу насиља на свим нивоима друштва и, изнад свега, пријетњама које глобално угрожавају само постојање човјечанства;

Реафирминг да је слобода мишљења и изражавања у корену демократије и креативности;

Препознавање да се насиље манифестује у многим облицима, као што су оружани сукоб, војна окупација, сиромаштво, економска експлоатација, уништавање животне средине, корупција и предрасуде на основу расе, религије, рода или сексуалне оријентације;

Репаиринг да глорификација насиља, изражена кроз трговину забавом, може допринијети прихватању насиља као нормалног и допустивог стања;

Увјерен да су они који су највише погођени насиљем најслабији и најрањивији;

Узимајући у обзир да мир није само одсуство насиља, већ и присуство правде и благостање народа;

Узимајући у обзир да је неадекватно признавање етничке, културне и верске разноликости са стране држава у корену великог дела насиља које постоји у свету;

Препознавање хитност развоја алтернативног приступа колективној сигурности заснованог на систему у којем ниједна земља или група земаља не би требало да има нуклеарно оружје ради сопствене сигурности;

Свестан да свијет треба ефикасне глобалне механизме и ненасилну праксу превенције и рјешавања сукоба, те да су они најуспјешнији када се усвоје у најранијој могућој фази;

Аффирминг да они са задужењима моћи имају највећу одговорност да окончају насиље, где год се то манифестује, и да га спријечи кад год је то могуће;

Увјерен да принципи ненасиља морају тријумфовати на свим нивоима друштва, као иу односима између држава и појединаца;

Позивамо међународну заједницу да подржи развој сљедећих принципа:

  1. У међузависном свијету, превенција и престанак оружаних сукоба између држава и унутар држава захтијевају колективну акцију од стране међународне заједнице. Најбољи начин да се осигура сигурност појединих држава је унапређење глобалне људске сигурности. То захтева јачање капацитета за имплементацију система УН и организација регионалне сарадње.
  2. Да би постигли свијет без насиља, државе морају увијек поштивати владавину права и поштивати своје правне споразуме.
  3. Неопходно је наставити без даљег одлагања ка верификацији елиминације нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништење. Државе које имају такво оружје морају предузети конкретне кораке ка разоружању и усвојити систем одбране који се не заснива на нуклеарном застрашивању. У исто вријеме, државе морају настојати да консолидирају режим нуклеарног неширења, такођер јачају мултилатералне провјере, штите нуклеарни материјал и проводе разоружање.
  4. Да би се смањило насиље у друштву, производња и продаја малокалибарског и лаког оружја мора се смањити и строго контролисати на међународном, државном, регионалном и локалном нивоу. Поред тога, мора постојати потпуна и универзална примјена међународних споразума о разоружању, као што је КСНУМКС Уговор о забрани мина, и подршка новим напорима усмјереним на уклањање утјецаја неселективног и активираног оружја. жртве, као што је касетна муниција.
  5. Тероризам се никада не може оправдати, јер насиље ствара насиље и зато што се никакав терористички акт против цивилног становништва у било којој земљи не може починити у име било којег разлога. Међутим, борба против тероризма не може оправдати кршење људских права, међународног хуманитарног права, норми цивилног друштва и демократије.
  6. Укидање насиља у породици и породици захтева безусловно поштовање једнакости, слободе, достојанства и права жена, мушкараца и деце од стране свих појединаца и институција државе, религије и цивилно друштво. Таква старатељства морају бити уграђена у локалне и међународне законе и конвенције.
  7. Сваки појединац и држава дијеле одговорност да спријече насиље над дјецом и младима, који представљају нашу заједничку будућност и нашу најдрагоцјенију имовину, те промовишу образовне могућности, приступ примарној здравственој заштити, особну сигурност, социјалну заштиту и подстицајно окружење које јача ненасиље као начин живота. Образовање у миру, које подстиче ненасиље и наглашавање саосећања као урођеног квалитета људског бића, мора бити битан дио образовних програма на свим нивоима.
  8. Спречавање конфликата који настају због исцрпљивања природних ресурса и, посебно, извора воде и енергије, захтијева од држава да развију активну улогу и уведу правне системе и моделе посвећене заштити животне средине и да подстакну сузбијање њену потрошњу на основу доступности ресурса и стварних људских потреба
  9. Позивамо Уједињене нације и њене државе чланице да промовишу смислено признавање етничке, културне и верске различитости. Златно правило ненасилног света је: "Третирајте друге онако како бисте желели да вас третирају."
  10. Главни политички инструменти потребни за стварање ненасилног свијета су дјелотворне демократске институције и дијалог заснован на достојанству, знању и преданости, који се проводе у погледу равнотеже између странака, и, гдје је то прикладно, имајући на уму и имајући у виду аспекте људског друштва у цјелини и природног окружења у којем живи.
  11. Све државе, институције и појединци морају подржати напоре у превазилажењу неједнакости у расподјели економских ресурса и рјешавању великих неједнакости које стварају плодно тло за насиље. Разлике у условима живота неизбјежно доводе до недостатка могућности и, у многим случајевима, до губитка наде.
  12. Цивилно друштво, укључујући бранитеље људских права, пацифисте и еколошке активисте, мора бити препознато и заштићено као битно за изградњу ненасилног свијета, баш као што све владе морају служити својим грађанима, а не супротно. Морају се створити услови да се омогући и охрабри учешће цивилног друштва, посебно жена, у политичким процесима на глобалном, регионалном, националном и локалном нивоу.
  13. Примјењујући принципе ове Повеље обраћамо се свима нама тако да радимо заједно за праведан и убојит свијет, у којем свако има право да не буде убијен, и истовремено, дужност да не убије никоме

Потписи Повеље за свет без насиља

у поправити све облике насиља, подстичемо научна истраживања у области људске интеракције и дијалога, те позивамо академске, научне и вјерске заједнице да нам помогну у транзицији према ненасилном и не-убојитом друштву. Потпишите Повељу за свијет без насиља

Нобелове награде

  • Маиреад Цорриган Магуире
  • Његова Светост Далај Лама
  • Михаил Горбачов
  • Лех Валенса
  • Фредерик Виллем Де Клерк
  • Надбискуп Десмонд Мпило Туту
  • Јоди Виллиамс
  • Схирин Ебади
  • Мохамед ЕлБарадеи
  • Јохн Хуме
  • Царлос Филипе Ксименес Бело
  • Бетти Виллиамс
  • Мухаммад Ианус
  • Вангари Маатхаи
  • Међународни лекари за превенцију нуклеарног рата
  • Црвени крст
  • Међународна агенција за атомску енергију
  • Комитет америчких пријатеља
  • Међународна канцеларија за мир

Присталице повеље:

Институције:

  • Баскуе Говернмент
  • Општина Каљари, Италија
  • Провинција Каљари, Италија
  • Општина Вилла Верде (ОР), Италија
  • Општина Гроссето, Италија
  • Општина Лесигнано де 'Багни (ПР), Италија
  • Општина Багно а Риполи (ФИ), Италија
  • Општина Цастел Бологнесе (РА), Италија
  • Општина Цава Манара (ПВ), Италија
  • Општина Фаенза (РА), Италија

Организације:

  • Мировни људи, Белфаст, Северна Ирска
  • Цоллеттива Мемори Мемори, Ассоциатион
  • Хокотехи Мориори Труст, Нови Зеланд
  • Свет без ратова и без насиља
  • Свјетски центар за хуманистичке студије (ЦМЕХ)
  • Заједница (за људски развој), Свјетска федерација
  • Конвергенција култура, Светска федерација
  • Међународна федерација хуманистичких партија
  • Удружење «Цадиз за ненасиље», Шпанија
  • Међународна фондација Жене за промену (Уједињено Краљевство, Индија, Израел, Камерун, Нигерија)
  • Институт за мир и секуларне студије, Пакистан
  • Ассоциатион Ассоцодецха, Мозамбик
  • Фондација Аваз, Центар за развојне услуге, Пакистан
  • Еурафрица, Мултикултурално удружење, Француска
  • Мировне игре УИСП, Италија
  • Моебиус Цлуб, Аргентина
  • Центро пер ло свилуппо креатива „Данило Долци“, Италија
  • Центро Студи ед Еуропеан Инитиативе, Италија
  • Глобал Сецурити Институте, УСА
  • Группо Емергенци Алто Цасертано, Италија
  • Друштво боливијског оригамија, Боливија
  • Ил сентиеро дел Дхарма, Италија
  • Гоцце ди фратернита, Италија
  • Фондација Агуацлара, Венецуела
  • Ассоциазионе Лодисолидале, Италија
  • Образовање о људским правима и колективни активан превентивни сукоб, Шпанија
  • ЕТОИЛЕ.ЦОМ (Агенце Рвандаисе д'Едитион, де Рецхерцхе, де Прессе ет де Цоммуницатион), Руанда
  • Омладинска организација за људска права, Италија
  • Атхенаеум оф Петаре, Венецуела
  • Етичко удружење ЦЕГЕП-а из Шерброка, Квебек, Канада
  • Савез приватних установа за бригу о деци, омладини и породици (ФИПАН), Венецуела
  • Центар Цоммунаутаире Јеунессе Уние де Парц Ектенсион, Квебек, Канада
  • Лекари за опстанак у свету, Канада
  • УМОВЕ (Уједињене мајке које се супротстављају насиљу свуда), Канада
  • Рагинг Гранниес, Канада
  • Ветерани против нуклеарног оружја, Канада
  • Трансформативни центар за учење, Универзитет у Торонту, Канада
  • Промотори мира и ненасиља, Шпанија
  • АЦЛИ (Ассоциазиони Цристиане Лаворатори Италиани), Италија
  • Легаутономие Венето, Италија
  • Иституто Буддиста Италиано Сока Гаккаи, Италија
  • УИСП Лега Назионале Аттивита Субацкуее, Италија
  • Цоммиссионе Гиустизиа е Паце ди ЦГП-ЦИМИ, Италија

Приметно:

  • Г. Валтер Велтрони, бивши градоначелник Рима, Италија
  • Г. Тадатосхи Акиба, председник градоначелника за мир и градоначелник Хирошиме
  • Г. Агазио Лоиеро, гувернер регије Калабрија, Италија
  • Проф. МС Сваминатхан, бивши председник конференција о пугвашу о науци и светским питањима, Нобелова награда за мир
  • Давид Т. Ивес, Институт Алберт Сцхвеитзер
  • Јонатхан Гранофф, предсједник Института за глобалну сигурност
  • Георге Цлоонеи, глумац
  • Дон Цхеадле, глумац
  • Боб Гелдоф, певач
  • Томас Хирсцх, портпарол хуманизма за Латинску Америку
  • Мицхел Уссене, портпарол Африке за хуманизам
  • Гиоргио Сцхултзе, портпарол за хуманизам за Европу
  • Цхрис Веллс, председник хуманизма за Северну Америку
  • Судхир Гандотра, портпарол хуманизма за азијско-пацифичку регију
  • Мариа Луиса Цхиофало, саветница општине Пиза, Италија
  • Силвиа Амодео, председница Меридион фондације, Аргентина
  • Милоуд Реззоуки, председник Удружења АЦОДЕЦ, Мароко
  • Ангела Фиорони, регионални секретар Легаутономије Ломбардија, Италија
  • Луис Гутиеррез Еспарза, председник Латиноамеричког круга међународних студија (ЛАЦИС), Мексико
  • Витторио Агнолетто, бивши члан Европског парламента, Италија
  • Лорензо Гуззелони, градоначелник Новате Миланесе (МИ), Италија
  • Мохаммад Зиа-ур-Рехман, национални координатор ГЦАП-Пакистан
  • Раффаеле Цортеси, председник општине Луго (РА), Италија
  • Родриго Царазо, бивши председник Костарике
  • Луциа Бурси, градоначелница Маранелла (МО), Италија
  • Милослав Влчек, председник Представничког дома Чешке
  • Симоне Гамберини, председник општине Цасалеццхио ди Рено (БО), Италија
  • Лелла Цоста, глумица, Италија
  • Луиса Моргантини, бивша потпредседница Европског парламента, Италија
  • Биргитта Јонсдоттир, чланица исландског парламента, председница пријатеља Тибета на Исланду
  • Итало Цардосо, Габриел Цхалита, Јосе Олимпио, Јамил Мурад, Куито Формига, Агналдо
  • Тимотео, Јоао Антонио, Јулиана Цардосо Алфрединхо Пенна („Парламентарни фронт за пратњу Светског марша за мир и Нао Виоленциа у Сао Паулу”), Бразил
  • Катрин Јакобсдоттир, министар образовања, културе и науке, Исланд
  • Лоредана Феррара, саветница провинције Прато, Италија
  • Али Абу Аввад, мировни активиста кроз ненасиље, Палестина
  • Гиованни Гиулиари, саветник општине Вићенца, Италија
  • Реми Пагани, градоначелник Женеве, Швајцарска
  • Паоло Цеццони, председник општине Вернио (ПО), Италија
  • Вивиана Поззебон, певачица, Аргентина
  • Мак Делупи, новинар и возач, Аргентина
  • Пава Зсолт, градоначелник Печуха, Мађарска
  • Гиорги Гемеси, председник општине Годолло, председник локалних власти, Мађарска
  • Агуст Еинарссон, ректор Универзитета у Бифросту, Исланд
  • Свандис Сваварсдоттир, министар заштите животне средине, Исланд
  • Сигмундур Ернир Рунарссон, посланик, Исланд
  • Маргрет Триггвадоттир, посланик, Исланд
  • Вигдис Хауксдоттир, посланик, Исланд
  • Анна Пала Сверрисдоттир, посланица, Исланд
  • Тхраинн Бертелссон, посланик, Исланд
  • Сигурðур Инги Јоханнессон, посланик, Исланд
  • Омар Мар Јонссон, председник општине Судавикурхреппур, Исланд
  • Раул Санцхез, секретар за људска права провинције Цордоба, Аргентина
  • Емилиано Зербини, музичар, Аргентина
  • Амалиа Маффеис, Сервас - Кордоба, Аргентина
  • Алмут Сцхмидт, директор Гоетхе института, Кордоба, Аргентина
  • Асмундур Фридрикссон, председник општине Гардур, Исланд
  • Ингибјорг Еифеллс, директор школе, Геислабаугур, Реикјавик, Исланд
  • Аудур Хролфсдоттир, директор школе, Енгидалссколи, Хафнарфјордур, Исланд
  • Андреа Оливеро, национални председник компаније Ацли, Италија
  • Деннис Ј. Куциницх, члан Конгреса, САД