Повеља за свет без насиља

„Повеља за свет без насиља“ резултат је вишегодишњег рада појединаца и организација које су добиле Нобелову награду за мир. Први нацрт је представљен на Седмом самиту нобеловаца 2006. године, а коначна верзија је одобрена на Осмом самиту у децембру 2007. у Риму. Ставови и предлози су веома слични онима које видимо овде у марту.

КСНУМКС у новембру КСНУМКС-а, током Десетог светског самита одржаног у Берлину, победници Нобелова награда за мир они су промоторима организације представили Повељу за свет без насиља Светски март за мир и ненасиље Они ће дјеловати као изасланици документа као дио њихових напора да повећају глобалну свијест о насиљу. Шило, оснивач универзалног хуманизма и инспирација за Светски марш, говорио је о томе Значење мира и ненасиља у то време.

Писмо за свет без насиља

Насиље је предвидљива болест

Ниједна држава или појединац не може бити сигуран у несигурном свету. Вриједности ненасиља престале су бити алтернатива да би постале потреба, како у намјерама, тако и у мислима и поступцима. Те вредности су изражене у њиховој примени у односима држава, група и појединаца. Уверени смо да ће се придржавањем принципа ненасиља увести цивилизиранији и мирољубивији светски поредак, у којем ће се моћи остварити праведнија и ефикаснија влада, поштујући људско достојанство и светост самог живота.

Наше културе, наше приче и наши појединачни животи су међусобно повезани, а наше акције су међусобно повезане. Данас, као никада раније, верујемо да се суочавамо са истином: наша је заједничка судбина. Та ће судбина бити одређена нашим намерама, нашим одлукама и данашњим поступцима.

Чврсто верујемо да је стварање културе мира и ненасиља племенит и неопходан циљ, чак и ако је то дуг и тежак процес. Потврђивање начела наведених у овој Повељи је корак од виталног значаја за гарантовање опстанка и развоја човечанства и постизање света без насиља. Ми, људи и организације награђени Нобеловом наградом за мир,

Реафирминг нашу посвећеност Универзалној декларацији о људским правима,

Забринути потребу да се стане на крај ширењу насиља на свим нивоима друштва и, изнад свега, пријетњама које глобално угрожавају само постојање човјечанства;

Реафирминг да је слобода мишљења и изражавања у корену демократије и креативности;

Препознавање да се насиље манифестује у многим облицима, као што су оружани сукоб, војна окупација, сиромаштво, економска експлоатација, уништавање животне средине, корупција и предрасуде на основу расе, религије, рода или сексуалне оријентације;

Репаиринг да глорификација насиља, изражена кроз трговину забавом, може допринијети прихватању насиља као нормалног и допустивог стања;

Увјерен да су они који су највише погођени насиљем најслабији и најрањивији;

Узимајући у обзир да мир није само одсуство насиља, већ и присуство правде и благостање народа;

Узимајући у обзир да је неадекватно признавање етничке, културне и верске разноликости са стране држава у корену великог дела насиља које постоји у свету;

Препознавање хитност развоја алтернативног приступа колективној сигурности заснованог на систему у којем ниједна земља или група земаља не би требало да има нуклеарно оружје ради сопствене сигурности;

Свестан да свијет треба ефикасне глобалне механизме и ненасилну праксу превенције и рјешавања сукоба, те да су они најуспјешнији када се усвоје у најранијој могућој фази;

Аффирминг да они са задужењима моћи имају највећу одговорност да окончају насиље, где год се то манифестује, и да га спријечи кад год је то могуће;

Увјерен да принципи ненасиља морају тријумфовати на свим нивоима друштва, као иу односима између држава и појединаца;

Позивамо међународну заједницу да подржи развој сљедећих принципа:

У међузависном свијету, превенција и престанак оружаних сукоба између држава и унутар држава захтијевају колективну акцију од стране међународне заједнице. Најбољи начин да се осигура сигурност појединих држава је унапређење глобалне људске сигурности. То захтева јачање капацитета за имплементацију система УН и организација регионалне сарадње.
Да би постигли свијет без насиља, државе морају увијек поштивати владавину права и поштивати своје правне споразуме.
Неопходно је наставити без даљег одлагања ка верификацији елиминације нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништење. Државе које имају такво оружје морају предузети конкретне кораке ка разоружању и усвојити систем одбране који се не заснива на нуклеарном застрашивању. У исто вријеме, државе морају настојати да консолидирају режим нуклеарног неширења, такођер јачају мултилатералне провјере, штите нуклеарни материјал и проводе разоружање.
Да би се смањило насиље у друштву, производња и продаја малокалибарског и лаког оружја мора се смањити и строго контролисати на међународном, државном, регионалном и локалном нивоу. Поред тога, мора постојати потпуна и универзална примјена међународних споразума о разоружању, као што је КСНУМКС Уговор о забрани мина, и подршка новим напорима усмјереним на уклањање утјецаја неселективног и активираног оружја. жртве, као што је касетна муниција.
Тероризам се никада не може оправдати, јер насиље ствара насиље и зато што се никакав терористички акт против цивилног становништва у било којој земљи не може починити у име било којег разлога. Међутим, борба против тероризма не може оправдати кршење људских права, међународног хуманитарног права, норми цивилног друштва и демократије.
Укидање насиља у породици и породици захтева безусловно поштовање једнакости, слободе, достојанства и права жена, мушкараца и деце од стране свих појединаца и институција државе, религије и цивилно друштво. Таква старатељства морају бити уграђена у локалне и међународне законе и конвенције.
Сваки појединац и држава дијеле одговорност да спријече насиље над дјецом и младима, који представљају нашу заједничку будућност и нашу најдрагоцјенију имовину, те промовишу образовне могућности, приступ примарној здравственој заштити, особну сигурност, социјалну заштиту и подстицајно окружење које јача ненасиље као начин живота. Образовање у миру, које подстиче ненасиље и наглашавање саосећања као урођеног квалитета људског бића, мора бити битан дио образовних програма на свим нивоима.
Спречавање конфликата који настају због исцрпљивања природних ресурса и, посебно, извора воде и енергије, захтијева од држава да развију активну улогу и уведу правне системе и моделе посвећене заштити животне средине и да подстакну сузбијање њену потрошњу на основу доступности ресурса и стварних људских потреба
Позивамо Уједињене нације и њене државе чланице да промовишу смислено признавање етничке, културне и верске различитости. Златно правило ненасилног света је: "Третирајте друге онако како бисте желели да вас третирају."
Главни политички инструменти потребни за стварање ненасилног свијета су дјелотворне демократске институције и дијалог заснован на достојанству, знању и преданости, који се проводе у погледу равнотеже између странака, и, гдје је то прикладно, имајући на уму и имајући у виду аспекте људског друштва у цјелини и природног окружења у којем живи.
Све државе, институције и појединци морају подржати напоре у превазилажењу неједнакости у расподјели економских ресурса и рјешавању великих неједнакости које стварају плодно тло за насиље. Разлике у условима живота неизбјежно доводе до недостатка могућности и, у многим случајевима, до губитка наде.
Цивилно друштво, укључујући бранитеље људских права, пацифисте и еколошке активисте, мора бити препознато и заштићено као битно за изградњу ненасилног свијета, баш као што све владе морају служити својим грађанима, а не супротно. Морају се створити услови да се омогући и охрабри учешће цивилног друштва, посебно жена, у политичким процесима на глобалном, регионалном, националном и локалном нивоу.
Примјењујући принципе ове Повеље обраћамо се свима нама тако да радимо заједно за праведан и убојит свијет, у којем свако има право да не буде убијен, и истовремено, дужност да не убије никоме

Потписи Повеље за свет без насиља

у поправити све облике насиља, подстичемо научна истраживања у области људске интеракције и дијалога, те позивамо академске, научне и вјерске заједнице да нам помогну у транзицији према ненасилном и не-убојитом друштву. Потпишите Повељу за свијет без насиља

Нобелове награде

Маиреад Цорриган Магуире
Његова Светост Далај Лама
Михаил Горбачов
Лех Валенса
Фредерик Виллем Де Клерк
Надбискуп Десмонд Мпило Туту
Јоди Виллиамс
Схирин Ебади
Мохамед ЕлБарадеи
Јохн Хуме
Царлос Филипе Ксименес Бело
Бетти Виллиамс
Мухаммад Ианус
Вангари Маатхаи
Међународни лекари за превенцију нуклеарног рата
Црвени крст
Међународна агенција за атомску енергију
Комитет америчких пријатеља
Међународна канцеларија за мир

Присталице повеље:

Институције:

Баскуе Говернмент
Општина Каљари, Италија
Провинција Каљари, Италија
Општина Вилла Верде (ОР), Италија
Општина Гроссето, Италија
Општина Лесигнано де 'Багни (ПР), Италија
Општина Багно а Риполи (ФИ), Италија
Општина Цастел Бологнесе (РА), Италија
Општина Цава Манара (ПВ), Италија
Општина Фаенза (РА), Италија

Организације:

Мировни људи, Белфаст, Северна Ирска
Цоллеттива Мемори Мемори, Ассоциатион
Хокотехи Мориори Труст, Нови Зеланд
Свет без ратова и без насиља
Свјетски центар за хуманистичке студије (ЦМЕХ)
Заједница (за људски развој), Свјетска федерација
Конвергенција култура, Светска федерација
Међународна федерација хуманистичких партија
Удружење «Цадиз за ненасиље», Шпанија
Међународна фондација Жене за промену (Уједињено Краљевство, Индија, Израел, Камерун, Нигерија)
Институт за мир и секуларне студије, Пакистан
Ассоциатион Ассоцодецха, Мозамбик
Фондација Аваз, Центар за развојне услуге, Пакистан
Еурафрица, Мултикултурално удружење, Француска
Мировне игре УИСП, Италија
Моебиус Цлуб, Аргентина
Центро пер ло свилуппо креатива „Данило Долци“, Италија
Центро Студи ед Еуропеан Инитиативе, Италија
Глобал Сецурити Институте, УСА
Группо Емергенци Алто Цасертано, Италија
Друштво боливијског оригамија, Боливија
Ил сентиеро дел Дхарма, Италија
Гоцце ди фратернита, Италија
Фондација Агуацлара, Венецуела
Ассоциазионе Лодисолидале, Италија
Образовање о људским правима и колективни активан превентивни сукоб, Шпанија
ЕТОИЛЕ.ЦОМ (Агенце Рвандаисе д'Едитион, де Рецхерцхе, де Прессе ет де Цоммуницатион), Руанда
Омладинска организација за људска права, Италија
Атхенаеум оф Петаре, Венецуела
Етичко удружење ЦЕГЕП-а из Шерброка, Квебек, Канада
Савез приватних установа за бригу о деци, омладини и породици (ФИПАН), Венецуела
Центар Цоммунаутаире Јеунессе Уние де Парц Ектенсион, Квебек, Канада
Лекари за опстанак у свету, Канада
УМОВЕ (Уједињене мајке које се супротстављају насиљу свуда), Канада
Рагинг Гранниес, Канада
Ветерани против нуклеарног оружја, Канада
Трансформативни центар за учење, Универзитет у Торонту, Канада
Промотори мира и ненасиља, Шпанија
АЦЛИ (Ассоциазиони Цристиане Лаворатори Италиани), Италија
Легаутономие Венето, Италија
Иституто Буддиста Италиано Сока Гаккаи, Италија
УИСП Лега Назионале Аттивита Субацкуее, Италија
Цоммиссионе Гиустизиа е Паце ди ЦГП-ЦИМИ, Италија

Приметно:

Г. Валтер Велтрони, бивши градоначелник Рима, Италија
Г. Тадатосхи Акиба, председник градоначелника за мир и градоначелник Хирошиме
Г. Агазио Лоиеро, гувернер регије Калабрија, Италија
Проф. МС Сваминатхан, бивши председник конференција о пугвашу о науци и светским питањима, Нобелова награда за мир
Давид Т. Ивес, Институт Алберт Сцхвеитзер
Јонатхан Гранофф, предсједник Института за глобалну сигурност
Георге Цлоонеи, глумац
Дон Цхеадле, глумац
Боб Гелдоф, певач
Томас Хирсцх, портпарол хуманизма за Латинску Америку
Мицхел Уссене, портпарол Африке за хуманизам
Гиоргио Сцхултзе, портпарол за хуманизам за Европу
Цхрис Веллс, председник хуманизма за Северну Америку
Судхир Гандотра, портпарол хуманизма за азијско-пацифичку регију
Мариа Луиса Цхиофало, саветница општине Пиза, Италија
Силвиа Амодео, председница Меридион фондације, Аргентина
Милоуд Реззоуки, председник Удружења АЦОДЕЦ, Мароко
Ангела Фиорони, регионални секретар Легаутономије Ломбардија, Италија
Луис Гутиеррез Еспарза, председник Латиноамеричког круга међународних студија (ЛАЦИС), Мексико
Витторио Агнолетто, бивши члан Европског парламента, Италија
Лорензо Гуззелони, градоначелник Новате Миланесе (МИ), Италија
Мохаммад Зиа-ур-Рехман, национални координатор ГЦАП-Пакистан
Раффаеле Цортеси, председник општине Луго (РА), Италија
Родриго Царазо, бивши председник Костарике
Луциа Бурси, градоначелница Маранелла (МО), Италија
Милослав Влчек, председник Представничког дома Чешке
Симоне Гамберини, председник општине Цасалеццхио ди Рено (БО), Италија
Лелла Цоста, глумица, Италија
Луиса Моргантини, бивша потпредседница Европског парламента, Италија
Биргитта Јонсдоттир, чланица исландског парламента, председница пријатеља Тибета на Исланду
Итало Цардосо, Габриел Цхалита, Јосе Олимпио, Јамил Мурад, Куито Формига, Агналдо
Тимотео, Јоао Антонио, Јулиана Цардосо Алфрединхо Пенна („Парламентарни фронт за пратњу Светског марша за мир и Нао Виоленциа у Сао Паулу”), Бразил
Катрин Јакобсдоттир, министар образовања, културе и науке, Исланд
Лоредана Феррара, саветница провинције Прато, Италија
Али Абу Аввад, мировни активиста кроз ненасиље, Палестина
Гиованни Гиулиари, саветник општине Вићенца, Италија
Реми Пагани, градоначелник Женеве, Швајцарска
Паоло Цеццони, председник општине Вернио (ПО), Италија
Вивиана Поззебон, певачица, Аргентина
Мак Делупи, новинар и возач, Аргентина
Пава Зсолт, градоначелник Печуха, Мађарска
Гиорги Гемеси, председник општине Годолло, председник локалних власти, Мађарска
Агуст Еинарссон, ректор Универзитета у Бифросту, Исланд
Свандис Сваварсдоттир, министар заштите животне средине, Исланд
Сигмундур Ернир Рунарссон, посланик, Исланд
Маргрет Триггвадоттир, посланик, Исланд
Вигдис Хауксдоттир, посланик, Исланд
Анна Пала Сверрисдоттир, посланица, Исланд
Тхраинн Бертелссон, посланик, Исланд
Сигурðур Инги Јоханнессон, посланик, Исланд
Омар Мар Јонссон, председник општине Судавикурхреппур, Исланд
Раул Санцхез, секретар за људска права провинције Цордоба, Аргентина
Емилиано Зербини, музичар, Аргентина
Амалиа Маффеис, Сервас - Кордоба, Аргентина
Алмут Сцхмидт, директор Гоетхе института, Кордоба, Аргентина
Асмундур Фридрикссон, председник општине Гардур, Исланд
Ингибјорг Еифеллс, директор школе, Геислабаугур, Реикјавик, Исланд
Аудур Хролфсдоттир, директор школе, Енгидалссколи, Хафнарфјордур, Исланд
Андреа Оливеро, национални председник компаније Ацли, Италија
Деннис Ј. Куциницх, члан Конгреса, САД